Aljbin Kurti je izjavio da ni 15 godina nakon postizanja sporazuma u Briselu Beograd nije predao katastarsku dokumentaciju sa Kosova. Međutim, Srbija je još 2016 završila digitalizaciju katastarske dokumentacije izmeštene 1999. godine. Istovremeno, ukazano je da nije bilo vidljivog napretka u formiranju tela predviđenih sporazumom, koja bi trebalo da upoređuju evidencije i odlučuju u spornim slučajevima.

Kurti je o ovom pitanju govorio danas na završnom događaju projekta PIAKOS, koji su organizovali Centar za zastupanje i obuku i Svetska banka. Istakao je da je dokumentacija važna za pravnu sigurnost građana i ostvarivanje imovinskih prava.

„Prošlo je više od 15 godina otkako nam Srbija nije predala katastarsku dokumentaciju, iako je sporazum potpisan 2. septembra 2011. godine. Prošlog meseca navršilo se 15 godina otkako je Evropska unija dala dva miliona evra donacije, a oni nam nisu predali ni kopiju katastarske dokumentacije, a kamoli original“, rekao je Kurti, prenosi Ekonomija onlajn.

Govoreći o rezultatima vlade u Prištini, Kurti je naveo da se u saradnji sa Svetskom bankom, kroz projekat REGIP, radi na obnovi katastarskih evidencija u 115 katastarskih zona. Istakao je i da je kroz projekat PIAKOS pružena neposredna podrška građanima u 16 opština, posebno ženama koje su rešavale imovinsku dokumentaciju i ostavinske postupke.

Prema njegovim rečima, broj nepokretnosti upisanih na oba supružnika povećan je sa oko 100 u 2016. na približno 31.000.

Kurti je takođe naveo da je za program socijalnog stanovanja izdvojeno 37 miliona evra za 773 stambene jedinice u 21 opštini, uz obnovu i renoviranje kuća za porodice kojima je potrebna podrška.

Sporazum o katastarskim evidencijama postignut je u Briselu 2. septembra 2011. godine, u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Njime je predviđen prenos katastarskih podataka koji su 1999. godine izmešteni sa Kosova u Srbiju, kako bi se omogućilo poređenje evidencija i pouzdanije utvrđivanje prava svojine.

O početku digitalizacije dokumentacije izveštavali smo u junu 2015. godine. Tada je najavljeno da će Srbija u narednih 12 meseci digitalizovanu dokumentaciju predati visokom predstavniku EU u Prištini, a Evropska unija je u renoviranje zgrade Arhiva Republičkog geodetskog zavoda u Zemunu, u kojoj se obavljala digitalizacija, uložila tri miliona evra.

Beograd je još 2016. tvrdio da je digitalizacija dokumentacije zaвrеšena, ali i da je sprovođenje sporazuma bilo blokirano zbog neslaganja sa Prištinom o mehanizmima za upoređivanje katastarskih evidencija i rešavanje spornih imovinskih slučajeva.
Digitalizacija završena, ali mehanizmi nisu uspostavljeni.

U izveštaju o primeni briselskih sporazuma koji smo preneli u februaru 2016. godine navedeno je da je Srbija završila digitalizaciju katastarske dokumentacije izmeštene 1999. godine. Istovremeno, ukazano je da nije bilo vidljivog napretka u formiranju tela predviđenih sporazumom, koja bi trebalo da upoređuju evidencije i odlučuju u spornim slučajevima.

Beograd je zahtevao da ta tela budu izvan pravnog sistema prištinskih institucija i da Srbi imaju ravnopravno učešće u odlučivanju. Priština je insistirala da mehanizmi budu usklađeni sa njenim zakonodavstvom. Spor se, dakle, nije odnosio samo na samu dokumentaciju već i na način na koji bi podaci bili proveravani i korišćeni u postupcima utvrđivanja vlasništva.

Na problem primene sporazuma ukazano je i u analizi Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, a u kojoj se navodi da je sporazum predviđao vraćanje više od 4,6 miliona kopija katastarskih dokumenata, kao i da su nerešena pitanja u evidencijama otežavala rešavanje imovinskih sporova.

U analizi je prenet i stav predstavnice Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine da je za proveru porekla imovine važno da dokumentacija bude indeksirana, a ne samo skenirana, kako bi podaci mogli da se uporede sa postojećim evidencijama.

Ovi izveštaji ukazuju na razliku između završetka digitalizacije, predaje kopija dokumentacije i uspostavljanja mehanizama za proveru katastarskih podataka. Zato se Kurtijeva tvrdnja o nepredavanju dokumentacije mora posmatrati i u kontekstu ranijih sporova o načinu sprovođenja sporazuma.