Crna Gora deportovala je članove uticajne Putinove propagandne mreže „Ribar“. Njihov dolazak za neke je znak da je Balkan i dalje pogodno tlo za širenje ruskih narativa i pritiske na evropske integracije.

Hibridni napad na Crnu Goru kako bi se sprečila da uđe u Evropsku uniju (EU), na koji je nedavno upozorio premijer Milojko Spajić optužujući za to visoke zvaničnike dve neimenovane zemlje iz regiona, dobio je prethodnih dana nešto drugačiji zaplet.

Crnogorska policija privela je pet članova uticajne ruske propagandne platforme „Ribar“, na čelu sa Mihailom Zvinčukom, a potom ih deportovala iz zemlje i zabranila im ulazak u Crnu Goru na godinu dana „iz razloga nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti“.

„Ribar“ je moćni vojno-analitički kanal na društvenoj mreži Telegram i uticajna informativna mreža koja širi narative i politiku ruskog predsednika Vladimira Putina. Ima milion i po pratilaca, a postao je veoma poznat zbog praćenja rata u Ukrajini.

Zvinčuku je zabranjen ulazak u zemlje EU, a Sjedinjene Američke Države ponudile su do deset miliona dolara nagrade za informacije o njegovoj grupi.

Zvinčuk kaže da su u Crnu Goru došli turistički iz Bosne i Hercegovine, a na kraju su vraćeni u Beograd, u pratnji ambasadora Rusije u Crnoj Gori Aleksandra Lukašika.

U Crnoj Gori su, kako je Zvinčuk objavio na Telegramu, planirali da snime „nekoliko dokumentarnih video-priloga koji bi predstavili versku i tradicionalnu strukturu stanovništva, kao i ljude koji podržavaju Rusiju“.

S druge strane, podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore iz bezbednosnih službi, navodi da te službe sumnjaju „da je Zvinčuk došao da snima dokumentarni video-materijal o najavljenom usklađivanju crnogorske vizne politike sa standardima Evropske unije i da je taj sadržaj trebalo da evropske integracije predstavi kao politički nametnut proces sa negativnim posledicama po turizam, ekonomsku stabilnost i nacionalne interese Crne Gore“.

Za Marka Banovića, analitičara Digitalno-forenzičkog centra (DFC), organizacije koja se bavi razotkrivanjem stranih uticaja i dezinformacija, prisustvo „Ribara“ u Crnoj Gori nije iznenađenje.

„Posebno u trenutku kad zemlja napreduje ka članstvu u EU i kada polako ulazimo u predizborni period. Upravo takve okolnosti stvaraju prostor za aktivnosti kojima se nastoji uticati na javno mnjenje, produbiti unutrašnje podele i oslabiti podrška evropskom putu“, kaže Banović za DW.

Zvinčukova propagandna mreža proteklih godina pojačala je delovanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj. I dok je Beograd odavno prepoznat kao centar ruskih medijskih operacija u regionu, Zvinčuk širi proruske narative i u BiH, kritikuje put regiona u EU i NATO i pruža podršku neformalnom vođi RS Miloradu Dodiku.

Zvinčuk je na saslušanju u policiji negirao da je došao u Crnu Goru radi prikupljanja informacija o regrutovanju vojnika iz regiona za učešće u ratu Rusije protiv Ukrajine. Kaže da su snimili nekoliko kadrova u Kotoru i da je zvanično tražio snimanje Cetinjskog manastira, sedišta Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve.

Iz Mitropolije su saopštili da im je jedna od uhapšenih osoba tražila dozvolu za snimanje u manastiru, ali samo dan pred hapšenje, te da zahtev nisu stigli ni da razmotre. Navode da tu osobu ne poznaju od ranije.

„Dosadašnje delovanje ‘Ribara’ u regionu obuhvata, pored širenja ruske propagande i dezinformacija, i obuke, povezivanje lokalnih aktera i pružanje znanja i tehničke podrške za vođenje informacionih kampanja. Zbog toga proterivanje može biti opravdana preventivna mera, ali je potrebno ispitati i eventualnu mrežu saradnje koja ostaje u zemlji nakon njihovog odlaska“, kaže Banović.

Proruski političar iz Crne Gore, lider i poslanik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je pre nekoliko dana čestitao Putinu 74. rođendan i poželeo mu da živi sto godina, kazao je da će pozdraviti svaku akciju protiv hibridnog delovanja, ako se to dokaže.

On je u Skupštini Crne Gore ironično rekao da su „crnogorske službe sprečile veliku akciju hibridnog napada na Crnu Goru od strane Rusa, jer su svi oni pukovnici GRU (ruske vojne obaveštajne službe, prim. red.), pa izgleda da su tamo svi pukovnici i da nema ni portira ni vozača ni ništa drugo“.

Predsednik Skupštine Andrija Mandić je odgovorio da „koga zmija ujede i guštera se plaši“, podsetivši na slučaj „Državni udar“, u kojem su on i Knežević bili optuženi da su zajedno sa ruskim špijunima planirali nasilno preuzimanje vlasti u Crnoj Gori pre deset godina, za šta su oslobođeni pred sudovima.

I sam Zvinčuk se osvrnuo na izjavu Kneževića i rekao da je „njihovo privođenje izazvano pritiskom EU na Crnu Goru, kako bi ta zemlja vodila antirusku politiku“.

Za Banovića je indikativan način na koji su Mandić i Knežević govorili o ovoj akciji u Skupštini.

„Knežević je tražio dokaze i najavio podršku akciji ako oni postoje, što je legitiman zahtev. Međutim, njegovo ironizovanje navoda o ruskim obaveštajcima i Mandićevo vraćanje na slučaj ‘državni udar’ tumačim kao pokušaj relativizacije ozbiljnosti događaja pre nego što su okolnosti razjašnjene. Od nosilaca najviših javnih funkcija očekujem insistiranje na činjenicama i odgovornosti institucija, uz jasno prepoznavanje ozbiljnosti mogućeg stranog uticaja“, kaže Banović.

Banović podseća da su crnogorske službe pratile Zvinčukovu grupu od ulaska u zemlju, što pokazuje da su prepoznale mogući bezbednosni rizik.

„Međutim, ostaje važno pitanje kako je Zvinčuku uopšte omogućen ulazak u Crnu Goru uprkos sankcijama. Njegovo javno hvalisanje da je prošao zbog propusta graničara zahteva proveru i utvrđivanje odgovornosti. Njegove tvrdnje ne treba uzimati zdravo za gotovo, ali institucije duguju objašnjenje“, smatra Banović.

Dodaje da je posebno važno utvrditi da li su članovi Zvinčukove grupe tokom boravka imali kontakte sa lokalnim akterima u Crnoj Gori, sa kim su se sastajali i šta je bio sadržaj eventualnih dogovora.

Analitičar DFC-a je siguran da će pritisci usmereni na usporavanje ili zaustavljanje evropskih integracija postajati jači kako se Crna Gora bude približavala članstvu u EU.

„Posebnu pažnju treba posvetiti lokalnim posrednicima preko kojih se strani interesi mogu predstavljati kao autentični domaći stavovi i inicijative. Institucionalni odgovor zato mora biti kontinuiran i zasnovan na dokazima, uz sposobnost da se prepoznaju veze između dezinformacionih kampanja, njihovih organizatora i izvora podrške“, zaključuje Banović.