Svetozaru Maroviću je slobodan čovek. Bivšem predsedniku Državne zajednice Srbije i Crne Gore i visokom funkcioneru Demokratske partije socijalista kazna zastora je zastarela jer je 10 godina proveo u Srbiji koja je odbila da ga izruči Crnoj Gori.

Marović je u Crnoj Gri osuđen da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe koja je nanela višemilionsku štetu Opštini Budva. Presudu je Viši sud u Podgorici donio pre deset godina.

Danilo Kalezić, crnogorski politički analitičar, smatra da slučaj Svetozara Marovića pokazuje ozbiljne slabosti institucija, ali i činjenicu da je međunarodna pravna saradnja između Crne Gore i Srbije godinama bila uslovljena političkim interesima.

“Smatram da je Marović sve ove godine uživao političku i svaku drugu zaštitu režima u Beogradu, dok je zauzvrat svojim javnim i političkim djelovanjem doprinosio ostvarivanju interesa tog režima u Crnoj Gori. Njegovo povremeno uključivanje u crnogorske političke prilike, naročito kroz podršku političkim strukturama koje podržava Aleksandar Vučić, treba posmatrati upravo u tom kontekstu”, navodi Kalezić za Danas.

To ujedno, dodaje on, otvara pitanje stvarnih razloga zbog kojih Marović godinama nije bio dostupan crnogorskim pravosudnim organima.

“Ovaj slučaj, po mom mišljenju, potvrđuje da odnosi Srbije prema Crnoj Gori nijesu bili zasnovani isključivo na principima dobrosusjedstva i pravne saradnje, već su često bili podređeni političkim interesima Beograda”, naglašava Kalezić.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe za Danas da ta priča o Svetozaru Maroviću, odnosno o tome kako je on posle 10 godina slobodan čovek jer je bio u Srbiji, slična je onoj izreci: “Oni hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo”.

“Dakle, Crna Gora ga traži, a mi ga ne damo. Mislim da je to što je Svetozar Marović bio u Srbiji u stvari prećutni dogovor zvanične Podgorice i zvaničnog Beograda, i to od vremena prethodne crnogorske vlasti Mila Đukanovića, ali i ove sadašnje. Đukanoviću nije bilo stalo da se Marović vrati u Crnu Goru, odnosno da bude u zatvoru u Spužu, jer bi to verovatno otvorilo neke teme. Njegovo izručenje se moglo realizovati da je Crna Gora bila upornija ili da je Srbija odgovarala na zahteve Podgorice. Srbiji Marović nije smetao, a Crnoj Gori nije trebao”, ukazuje Popov.

Aleksandar Olenik, advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, navodi za Danas da je pod radikalnom vlašću Aleksandra Vučića, formalnom ili neformalnom, Srbija postala sklonište iliti sigurna kuća ne samo za ratne zločince već i za kriminalce, regionalne ali i iz Evrope, pogotovo one osuđene.

“Svetozar Marović po bekstvu iz Crne Gore nije mogao 10 godina da se skriva u Srbiji a da za to nije platio. Postavlja se pitanje koliko je platio službenicima u policiji, pravosuđu i političarima? I naravno pitanje koje sledi je – koji deo toga je otišao direktno Vučiću? Jer bez njegove saglasnosti ili naređenja niko u Srbiji ne može da se krije 10 godina od policije i tužilaštva”, ističe Olenik.