U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine, kazaljke se pomeraju jedan sat unazad, a na prvi pogled deluje da je promena dobrodošla jer nam omogućava da spavamo sat duže. Međutim, šta se zaista događa u organizmu kada promenimo vreme? Ko najteže podnosi ovu promenu i koje praktične mere možemo da preduzmemo kako bismo se lakše prilagodili tokom naredne nedelje?

U 2026. godini, prelazak na zimsko računanje vremena, odnosno zvanično standardno vreme, obavlja se u noći između 24. i 25. oktobra. U 4 sata ujutru kazaljke se pomeraju jedan sat unazad, tako da ponovo pokazuju 3 sata. To znači da će taj dan, teoretski, trajati 25 sati.

Pravilo promene vremena usklađeno je na nivou Evropske unije:

• Prelazak na zimsko računanje vremena: obavlja se poslednje nedelje u oktobru.
• Prelazak na letnje računanje vremena: obavlja se poslednje nedelje u martu. U 2027. godini to će biti 28. marta, kada će se u 2 sata ujutru kazaljke pomeriti na 3 sata.

Savremena tehnologija olakšava prilagođavanje novom vremenu. Pametni telefoni, pametni satovi, računari i većina uređaja povezanih na internet trebalo bi da automatski ažuriraju vreme putem vremenskih servera.

Ipak, analogni uređaji i oni koji nisu povezani na mrežu zahtevaju ručno podešavanje. To se odnosi na:

• satove na mikrotalasnim pećnicama i šporetima;
• satove na instrument-tabli automobila;
• klasične ručne i zidne satove u kuhinji i spavaćoj sobi.

U nedelju ujutru preporučuje se da pre izlaska iz kuće proverite vreme na uređaju koji je povezan na mrežu kako ne biste rizikovali da na sastanak stignete sat vremena ranije.

Foto: Pixel-Shot / shutterstock

+3

Galerija

Sat

Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da bi dan od 25 sati trebalo da nam omogući potpuni odmor, ljudski organizam funkcioniše mnogo složenije. Postoje tri ključna razloga zbog kojih se dodatni sat, koji dobijamo promenom vremena, često pretvara u izraženiji osećaj umora.

Prvi razlog je povezan sa našim navikama. Ne koriste svi dodatni sat za spavanje, a statistički podaci to potvrđuju.

Prema studiji Američke akademije za medicinu spavanja (AASM), samo 41 odsto odraslih izjavilo je da planira da dodatni sat tokom noći u kojoj se menja vreme iskoristi za spavanje. Preostalih 59 odsto planiralo je da to vreme provede obavljajući kućne poslove, odmarajući se, gledajući filmove ili družeći se sa porodicom.

Osim toga, osobama koje hronično ne spavaju dovoljno jedan dodatni sat predstavlja tek kap u moru nagomilanog umora.

Drugi razlog povezan je sa suprahijazmatičnim jedrom, delom mozga koji upravlja cirkadijalnim ritmom, odnosno unutrašnjim biološkim satom. Ovaj sistem prvenstveno se ravna prema prirodnim ciklusima svetlosti i mraka, a ne prema vremenu prikazanom na digitalnim ekranima.

U nedelju ujutru organizam nastavlja da funkcioniše prema starom biološkom rasporedu:

• Kada zidni sat pokazuje 7 sati, vašem mozgu to i dalje može odgovarati 8 sati prema prethodnom rasporedu.
• Organizam već luči kortizol, hormon koji učestvuje u odgovoru na stres i razbuđivanju, zbog čega možete da se probudite ranije nego što biste želeli.
• Uveče lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulisanju sna, počinje ranije u odnosu na vaš uobičajeni raspored.

U proseku, organizmu je potrebno od tri do sedam dana da ponovo uskladi lučenje hormona i telesnu temperaturu sa novim društvenim rasporedom. Dok se ta sinhronizacija ne završi, kvalitet sna može da bude narušen čak i ako u krevetu provodite isto vreme kao ranije.

Treći značajan razlog jeste naglo skraćivanje perioda prirodne svetlosti na kraju dana. Prelaskom na zimsko računanje vremena zalazak sunca, prema zvaničnom satu, pomera se za jedan sat ranije. Zbog toga većina ljudi nakon posla izlazi napolje kada je već mrak.

Posledice ove nagle promene prevazilaze običnu neprijatnost zbog nedostatka svetlosti. Velika danska studija, koja je trajala 18 godina i obuhvatila 185.419 slučajeva bolničkog lečenja i pregleda zbog depresije, došla je do iznenađujućih zaključaka:

• U nedeljama neposredno nakon prelaska na zimsko računanje vremena broj novih epizoda depresije povećao se za 11 odsto.
• Negativan efekat zadržao se približno 10 nedelja, nakon čega se stanje stabilizovalo.
• Zanimljivo je da pri prelasku na letnje računanje vremena nije zabeležen sličan porast slučajeva depresije.

Istraživači zaključuju da okidač nije samo promena vremena spavanja, već i psihološki uticaj naglog gubitka popodnevne svetlosti i osećaj da počinje dug period kratkih i mračnih zimskih dana.

Iako je prelazak na standardno, odnosno zimsko računanje vremena, sa biološkog stanovišta obično lakši za podnošenje od prolećnog pomeranja sata unapred, pojedine grupe ljudi podložnije su poremećajima raspoloženja i sna.

Mala deca posebno su osetljiva na promenu vremena jer je njihov organizam naviknut na ustaljene rutine spavanja i hranjenja, usklađene sa unutrašnjim biološkim satom.

• Dete koje je naviklo da se budi u 7 sati prema starom rasporedu može početi da se budi u 6 sati prema novom vremenu.
• Može tražiti ručak sat vremena ranije.
• Ranije buđenje deteta može da poremeti raspored cele porodice i poveća stres roditelja.

Foto: shutterstock

+3

Galerija

neraspoloženje

Odrasle osobe koje su ranije imale depresivne epizode, izražen jesenji umor ili hroničnu nesanicu trebalo bi da obrate posebnu pažnju tokom ovog perioda.

Promene u lučenju melatonina i serotonina, povezane sa smanjenom izloženošću prirodnoj svetlosti, mogu da pogoršaju anksioznost i druge tegobe. Za ove osobe prve nedelje nakon promene vremena predstavljaju osetljiv period tokom kojeg bi trebalo pažljivo pratiti kvalitet sna i emocionalno stanje.

Kako bi se ublažile neprijatne posledice prilagođavanja cirkadijalnog ritma, stručnjaci za medicinu spavanja preporučuju da tokom nedelje nakon promene vremena primenjujete nekoliko praktičnih mera.

• Ustajte u isto vreme svakog dana: Pridržavajte se istog vremena buđenja tokom cele nedelje, uključujući subotu i nedelju. Vreme buđenja predstavlja jedan od glavnih signala za usklađivanje unutrašnjeg biološkog sata.
• Izlažite se jutarnjoj svetlosti: Provedite 15 do 20 minuta na otvorenom tokom prvog sata nakon buđenja. Sunčeva svetlost pomaže u suzbijanju lučenja melatonina i šalje mozgu signal da je počeo dan. Ako ne možete da izađete napolje, možete doručkovati ili popiti napitak pored svetlog prozora.
• Nemojte odlaziti na spavanje mnogo ranije nego obično: Iako se smrkava već oko 18 sati i pospanost može da se javi već oko 20 sati, pokušajte da zadržite uobičajeno vreme odlaska u krevet. U suprotnom biste mogli da počnete da se budite već u 4 sata ujutru, čime biste dodatno poremetili svoj ritam.
• Ograničite popodnevno dremanje: Ako ste izrazito umorni, možete kratko da odspavate, ali odmor ne bi trebalo da traje duže od 30 minuta niti da bude nakon 15 sati.
• Obezbedite odgovarajuće osvetljenje uveče: Kada padne mrak, koristite prijatno, toplo osvetljenje u domu i održavajte prostor dovoljno osvetljenim kako biste lakše ostali budni do uobičajenog vremena za spavanje.

Za bebe i malu decu nagla promena od jednog sata može da bude posebno teška. Rešenje je postepeno prilagođavanje tokom tri do četiri dana pre promene vremena.

• Pomerajte vreme obroka i odlaska na spavanje za 10 do 15 minuta kasnije svakog dana.
• Na taj način dete će do dana promene vremena već delimično biti prilagođeno novom rasporedu, što može da smanji verovatnoću veoma ranog buđenja.

Međunarodna medicinska zajednica sve glasnije se zalaže za potpuno ukidanje pomeranja sata dva puta godišnje.

Američka akademija za medicinu spavanja je 2024. godine objavila zvaničan stav kojim poziva na ukidanje sezonskih promena vremena i uvođenje trajnog standardnog, odnosno zimskog računanja vremena tokom cele godine. Glavni argument je da se standardno vreme bolje usklađuje sa položajem Sunca u podne i prirodnim biološkim ritmom čoveka.

Sličan zaključak podržava i značajna studija koju su istraživači sa Univerziteta Stanford objavili 2025. godine. Koristeći napredne matematičke modele cirkadijalnog ritma primenjene na velikim populacijama, istraživači su zaključili da:

• Promena vremena dva puta godišnje stvara najveće dugoročno opterećenje za metaboličko i kardiovaskularno zdravlje.
• Trajno zadržavanje standardnog vremena donosi najveće koristi za javno zdravlje, uz moguće smanjenje rizika od pospanosti za volanom, povreda na radu i depresivnih poremećaja.

Umor i pospanost izazvani prelaskom na zimsko računanje vremena trebalo bi da se povuku u roku od najviše sedam do 10 dana. Ako simptomi potraju, uzrok bi mogao da bude nešto drugo, a ne samo promena rasporeda.

Preporučuje se da se obratite lekaru ako:

• I nakon više od dve nedelje ustajete bez energije, iako provodite najmanje sedam do osam sati u krevetu.
• Imate velike poteškoće da zaspite ili se budite više puta tokom noći, najmanje tri puta nedeljno.
• Umor prate nedostatak motivacije, izražena želja za ugljenim hidratima i slatkišima, povlačenje iz društva i intenzivna tuga.

Ovi simptomi mogu da ukazuju na izražen jesenji umor ili sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao sezonska depresija (SAD). Ukoliko su problemi prvenstveno povezani sa samim snom, kao što su hrkanje, apneja u snu ili hronična nesanica, preporučuje se pregled kod stručnjaka za poremećaje spavanja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Dakle, prelaskom na zimsko računanje vremena na papiru dobijamo jedan sat sna, ali u stvarnosti tokom prve nedelje nakon promene možemo da spavamo kraće i lošije. Iako noć između 24. i 25. oktobra 2026. godine matematički traje jedan sat duže, naš biološki sat ne može da se prilagodi novom vremenu preko noći.

(libertatea.ro)

Pomeranje sata zima 2026 (Foto: Viktor Gladkov / Alamy / Profimedia / Profimedia)

Sat (Foto: Pixel-Shot / shutterstock)

neraspoloženje (Foto: shutterstock)