Slovenija je usvojila zakon kojim se uspostavlja novi institucionalni okvir za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, poznat kao SKOK, pišu Vijesti.ba.

Prema oceni Zijada Bećirovića, direktora Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), jedan od najvećih izazova za novu vlast Janeza Janše mogla bi biti pitanja sumnjivog kapitala koji se povezuje s Miloradom Dodikom i njegovim poslovnim i političkim krugovima.

Bećirović smatra da bi provere imovine koja se dovodi u vezu s Dodikom i njegovom oligarhijom, a čija se vrednost u navodima penje do tri milijarde evra, mogle pokazati koliko je Slovenija spremna odlučno delovati protiv finansijskog kriminala.

Govoreći za BN TV, Bećirović je Sloveniju opisao kao odredište za sumnjivi kapital s Balkana, tvrdeći da je uticaj Dodika u toj zemlji značajan.

„Poprilično inficirana Miloradom Dodikom, njegovim novcem, uticajem i moći“, kazao je Bećirović opisujući stanje u Sloveniji.

Novo telo, koje se u javnosti poredi s hrvatskim USKOK-om, zamišljeno je kao deo specijalizovanog institucionalnog sistema za postupanje u predmetima korupcije i organizovanog kriminala.

Zakon o specijalizovanim organima za korupciju i organizovani kriminal (ZSOKOK) usvojio je Državni zbor Slovenije 24. septembra 2026. godine, dok je početak zvanične primjene predviđen za 1. juli 2027. godine.

Bećirović smatra da bi upravo slučaj imovine koja se dovodi u vezu s Dodikom mogao pokazati hoće li nova slovenačka vlast podržati temeljite provere sumnjivih finansijskih tokova.

„Mislim da prvi test za vladu Janeza Janše treba da bude upravo Milorad Dodik, njegova oligarhija i iznosi novca koji se spominju – od čak tri milijarde imovine. Vlast mora pokazati da li Slovenija zaista želi borbu protiv kriminala ili će se svrstati na stranu Dodika i onih koji su taj sumnjivi novac prebacili u Sloveniju“, naglasio je Bećirović.

Direktor IFIMES-a govorio je i o političkim kontaktima Milorada Dodika u Sloveniji. Kao jedan od primera naveo je njegove navodne aktivnosti usmerene na lobiranje kod Janeza Janše s ciljem ukidanja ranije uvedenih sankcija.

Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada Slovenija uspostavlja novi institucionalni mehanizam za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ipak, najave i procjene o mogućim istragama same po sebi ne znače da je pokrenut konkretan postupak protiv Dodika ili osoba iz njegovog okruženja.

Pitanje porekla kapitala, njegovog eventualnog prebacivanja preko granica i odgovornosti osoba koje se povezuju sa sumnjivim transakcijama moglo bi se naći u fokusu budućeg rada nadležnih institucija, ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi.

Pred Slovenijom je tako izazov da pokaže kako će novi mehanizam funkcionisati u praksi, dok će stvarni domet institucije zavisiti od konkretnih istraga, dostupnih dokaza i postupanja pravosudnih organa.