Највећа ракета икада направљена лансирана је у понедељак из базе у Бока Чики, у Тексасу. Мисија, званично означена као Лет 14, била је први покушај компаније „Спејс Икс“ (SpaceX) да Старшип пошаље у орбиту. 

Почетак лета прошао је готово без проблема. Сви системи су функционисали како је планирано, а Старшип је током успона послао импресивне снимке Земље из свемира.

Током прве фазе лета, доњи степен ракете, познат као Супер Хеви, обезбедио је потребан потисак, а затим се успешно одвојио од горњег степена. Потом је извео контролисани маневар и спустио се у Мексички залив.

Горњи степен наставио је ка орбити и достигао висину од око 275 километара. Тамо је успешно распоредио 26 нових Старлинк В3 сателита, намењених унапређењу глобалне интернет мреже компаније.

Проблеми су се појавили током наставка лета, када је отказао један од Раптор мотора на горњем степену Старшипа.

Иако је летелица пројектована тако да може да настави рад и у случају појединачног отказа, губитак мотора променио је план мисије. Контролори лета морали су да одлуче да ли да Старшип остане у орбити према првобитном плану или да се раније врати на Земљу.

План је предвиђао шест обилазака око планете и мисију која би трајала готово десет сати. Уместо тога, тим је одлучио да не ризикује и започне повратак.

Нешто више од сат времена после полетања донета је одлука о деорбитирању, па је цела мисија трајала око три сата и осам минута. Компанија је саопштила да је и поред скраћивања лета остварен основни циљ мисије, пошто су сателити успешно постављени у планирану орбиту.

Повратак из орбите представља један од најтежих делова сваког свемирског лета. Летелица при уласку у атмосферу трпи огромне температуре и силе, а сваки систем мора да функционише готово савршено.

Старшип је усмерен ка планираној зони у северном делу Тихог океана. Међутим, након контакта са водом летелица се преврнула и експлодирала у великој ватреној кугли.

Иако би очување летелице у једном комаду представљало још већи успех, овакав завршетак није неочекиван за тестне летове у овој фази развоја. Контролори мисије су чак аплаузом испратили крај лета током преноса компаније „Спејс Икс“ (SpaceX).

За инжењере, међутим, најважнији део тек следи. Телеметријски подаци прикупљени током лета омогућиће тиму да детаљно анализира отказивање мотора, понашање летелице при повратку и тренутак у којем је дошло до губитка летелице.

Сваки успешан пробни лет Старшипа важан је и за НАСА-ине планове. Америчка свемирска агенција користи модификовану верзију ове летелице као лунарни лендер у оквиру програма Артемис.

Према садашњем плану, астронаути би бродом Орион требало да стигну до лунарне орбите, где би прешли у Старшип, који би их затим спустио на површину Месеца.

Због тога је сваки тест овог система много више од обичне пробе ракете. Подаци прикупљени током оваквих летова треба да покажу шта функционише, али и шта још мора да буде поправљено пре него што Старшип понесе људе.

Овај лет зато представља важан корак за „Спејс Икс“: Старшип је први пут стигао до орбите и успешно обавио део задатака због којих је полетео. Истовремено, квар мотора и губитак летелице при повратку показали су колико још посла има до тренутка када ће ова огромна ракета постати потпуно оперативан систем за превоз људи и терета у свемир.